Surova realnost: Što ste siromašniji, to ćete biti i deblji
SOLUCIJA - Potrošači se sve češće okreću nezdravoj hrani jer je dostupnija, jeftinija, a kad se tome još doda i vreme koje je potrebno za pripremanje zdravog obroka, onda izbor svakako pada na brzu hranu, pa čini da je mnogo lakše kupiti pljeskavice, pice, krofne i sladoled.
 
Ipak, Petar Bogosavljević, predsednik Udruženja potrošača Beograd, smatra da je brza hrana, pogotovo proizvodi u pekarama, skupa.
 
- Cene namirnica i primanja stanovništva određuju strukturu potrošnje i na kakvu će se potrošači kupovinu odlučiti, kao i koje će namirnice odabrati - kaže Bogosavljević.
 
Oni koji žele da pređu na ishranu organskim proizvodima trebalo bi da računaju da im za takvu ishranu treba pravo malo bogatstvo, jer su organik namirnice skuplje tri do četiri puta od drugih.
 
Koliko je zdrava hrana poskupela, vidi se iz primera cene oraha, koji su 2002. godine koštali 285 dinara (4,7 evra), a sada oko 1.000 dinara (8,4 evra). S druge strane, nezdrava hrana poput salame je pojeftinila - umesto 264 (4,4 evra), danas košta 385 (3,2 evra).
 
Kompletnu grafiku pogledajte ovde.
 
Izvor: 24 sata