Svadbe u Srbiji: Mladenci bi moderno, roditelji starinski
Osmeh sa mladoženjinog i mladinog lica ekspresno je nestao čim su zakoračili u salu restorana gde ih je više od 250 zvanica postrojenih u špalir dočekalo aplauzom. Mlada je zakolutala očima, a sveži muž uputio prekoran pogled u pravcu benda.
 
- Pogrešna pesma - žalio se koji tren kasnije muzikantima mladoženja Miloš Milićević. - Tražili smo da nas dočeka "Fajnal kantdaun", a vi svirate Tajči! Pa majstori, nismo se tako dogovorili!
 
Muzičari, iako su možda njegove reči doživeli kao prekoravanje, to svakako nisu pokazali. Uigrani, nastavili su da teraju po svom repertoaru - takođe nedogovorenom. Red domaće pop muzike, red narodnjaka.
 
- Kada sledeći put budemo pravili svadbu, roditelji nam se neće mešati - cinično je mladoženja, kada se otreznio nekoliko dana kasnije, rekao najbližim prijateljima.
 
U poslednje, ovo moderno vreme, nije ništa neobično da generacijski jaz - u zemlji u kojoj godišnje na ludi kamen stane u proseku oko 30.000 ljudi - dođe do izražaja baš pred najvažniji dan u životu.
 
Prstenje s neba
 
Resava je nekoliko decenija bila poznata po glamuroznim svadbama organizovanim tokom godišnjeg odmora brojne dijaspore. Bilo je i nadmetanja ko će organizovati po broju gostiju veće i duže svadbarsko slavlje, ali i ko će smisliti što originalniji dolazak mladenaca na venčanje. Jedno vreme u modi je bio helikopter, što je bio slučaj u resavskim selima Grabovica i Bobovo, baš kao i na svadbi u Medveđi, "padanje" prstenja i darova mladencima pred šator sa gostima s neba - angažovanjem padobranaca iz aero-kluba. Danas su svadbe skromnije, a među gostima na veseljima u Resavi sve više je stranaca, prijatelja mladenaca. Stranci na svadbama u Resavi nisu "po volji" muzičara i snimatelja, jer retko daju bakšiš za pesme i fotografije. 
 

- Mladenci često imaju svoje viđenje kako svadba treba da izgleda, ali se roditelji često sa tim ne slažu, i sve se, pošto uglavnom oni plaćaju svadbu, završi po njihovom - kaže Milica Tešanović, iz agencije koja organizuje svadbena veselja. - Događa se da budući bračni par poželi da se ceremonija održi na poljani, na nekom egzotičnom mestu, da pred svatove dođu na "harliju", ali to i ostanu samo lepe želje.
 
Mladoženja i mlada koji su sudbonosno "da" izrekli nedavno u Valjevu nisu imali druge nego da pristanu da ispune želju roditelja. Iako su gunđali zbog odluka (muzika, raspored gostiju) "organizatora" svadbe, oni su prve bračne noći zadovoljno trljali ruke kada su izmerili ukupnu debljinu koverti koje su im zvanice darovale.
 
- Svadba je koštala 8.000 evra. Restoran je koštao 15 po osobi, muzika 600 evra... Kada smo izvadili poklone iz svih koverti, bilo je oko 6.000 evra. S obzirom na to da su roditelji platili svadbu, mi smo renovirali stan.
 
Svadbe na kojima se roditelji ne pitaju mnogo - što je uglavnom slučaj kada su mladenci već situirani - pretvaraju se u žurke. Na njima nema šatora, pucanja, starih običaja.
 
- To su uglavnom veselja za pedesetak najbližih osoba koja se održavaju ili u restoranu ili na splavovima, ponekad i u stanovima. Takva veselja nisu jeftinija od tradicionalne svadbe, koja u proseku košta oko deset hiljada evra.
 
Opstaju, međutim, i u ova krizna vremena, i svadbe koje traju tri dana i tri noći. Jer, to je kamen međaš u životu.
 
- Nedavno smo organizovali svadbu u Gornjoj Prnjavi - navodi Milica Tešanović. - U petak uveče je počela svadba ispod šatora, subota je bila rezervisana za zvanični deo, a treći dan se najviše pilo. Onda smo, a to je običaj ovog kraja, mladoženjine roditelje prerušili u mladence i svi smo posedali na traktor i išli od kuće do kuće da se zahvalimo komšijama. Inače, radilo se o gastarbajterskoj svadbi, mlada je iz Kanade, a mladoženja iz Švajcarske.
 
Parovi koji svoj hleb zarađuju u pečalbi sve češće se odlučuju da svadbeni dan organizuju tamo gde žive, u tuđini. Tako se na "Jutjubu" mogu pronaći brojni snimci venčanja iz Beča, Štutgarta, Minhena, Stokholma...
 
Na pojedine svadbe mladence dovoze helikopterom
 
 
Braničevski okrug, nekada čuven po raskošnim gastarbajterskim svadbama, koje su često trajale i po deset dana i na kojima su goste uveseljavale najveće estradne zvezde, danas vapi za danonoćnim veseljima. Ekonomska kriza uzela je danak i u svadbenim veseljima. Najbolje to znaju muzičari.
 
- U poslednjih deset godina svirao sam na više od 80 svadbi. Iako je uvek bilo i raskošnih i skromnih veselja, u poslednje vreme ova druga su češća. Nema više razbacivanja deviza šakom i kapom, kao nekada. Ne razbacuju se ni gosti, jer nekad sam za bakšiš mogao da zaradim i 3.000 evra, a sad se radujem ako kući odnesem 300 ili 500 - kaže Milanče Paunović, harmonikaš iz Petrovca na Mlavi.
 
Prema podacima matičarskih službi osam opština Braničevskog okruga, nekada je mesečno bilo i 150 svadbi, a sada jedva njih 50.
 
Veselje od 120.000 maraka
 
U Braničevskom okrugu ubedljivo najskuplja svadba organizovana je 2001. u Kladurovu, kada je mladin otac na veselje pozvao 1.400 zvanica i sve platio ondašnjih 120.000 maraka.
 
Izvor: Večernje novosti