Svako od nas poseduje makar jednu platnu karticu u novčaniku. Kartičarstvo je u Srbiji odavno zaživelo, a banke svojim marketinškim aktivnostima reklamiraju kartice kao najsigurniji novac kojim se svaka kupovina obavlja lako i brzo.
Šta ne možemo platiti karticom?
Da li je stvarno tako?
Iako smo svi odavno osetili prednosti korišćenja kartica, ipak ovo malo parče plastike ne može da plati baš sve ono što svakodnevno kupujemo.
Kupovina hleba i kifli u pekarama, kupovina žvaka na trafikama, dopuna Bus plus kartice sve se plaća gotovinom. Plaćanje partcipacija u domovima zdravlja moguće je izvršiti samo gotovinom, a plaćanje usluga, doplata raznih uverenja u većini državnih ustanova nije moguće izvršiti na licu mesta, već građani sa nalogom za uplatu moraju u prvu poštu ili banku.
Tek od skoro je zaživelo plaćanje taksija karticama, ali još uvek ne u svim udruženjima. Naxis taxi je prvi opremio svoja vozila čitačima kartica, dok u Beotaksiju, Lux taksiju i NBA taksiju samo neznatan broj vozila nudi ovu mogućnost, a Pink taksi tek najavljuje ovu mogućnost za sva svoja vozila.
Većina malih trgovaca izbegava uvođenje plaćanja karticama. Razlog je jednostavan. Banke naplaćuju provizije i prodavcima robe i usluge. Pored toga što za korišćenje pos terminala banka uslovljava minimalni mesečni promet na računu, najćešća provizija koju banka uzima od prodavaca ide i do 5 odsto na svaku transakciju uz mogućnost zadržavanja novca prodavca do jedne radne nedelje.
Upravo ovakvi cenovnici poslovnih banaka male trgovce teraju od prihvatanja kartica, jer bi u suprotnom bili prinuđeni da podignu cenu svojih usluga, što bi istrošene novčanike građana Srbije odvelo kod nekih drugih, jefitinijih, pa makar svaku kupovinu plaćali gotovinom.
Izvor: kamatica.com
