Knjige se češće ne kupuju usled nedostatka novca, a pored knjižare kao osnovnog mesta, najčešća “alternativna” mesta kupovine su ulični prodavci i sajam knjiga i u tom smislu je zabeležen porast.
Žene i ispitanici stariji od 45 godina češće navode nedostatak novca kao razlog zašto nisu kupili knjigu u poslednjih godinu dana, pokazuje istraživanje obavljeno na nacionalnom reprezentativnom stratifikovanom uzorku od 1000 stanovnika Srbije (bez teritorije Kosova), starijih od 14 godina.
Televizija, novine i prijatelji su tri najvažnija načina informisanja o knjigama, saopšteno je na prezentaciji istraživanja u NBS, povodom Svetskog dana knjige i autorskih prava. U poređenju sa onima koji nisu kupili knjigu, ispitanici koji su kupili knjigu više koriste sve vidove informisanja o knjigama, osim televizije. Žene više koriste časopise i prijatelje kao izvor informacija.
Porastom godina ispitanika, primetan je trend češćeg korišćenja televizije i novina, a sa druge strane, manjeg korišćenja interneta i prijatelja kao izvora informacija.
Najvažniji razlog kupovine knjige je njen sadržaj, a kao bitne odlike knjige navode se i povez i vrsta papira. Takođe, petina ispitanika obraća pažnju na izdavača i ta informacija im je bitna, ali manje nego 2006. Približno četvrtina knjiga je kupljena sa popustom, a zabeležen je i visok procenat ispitanika odluku o kupovini donosi u samoj knjižari, to jest na mestu prodaje.
Knjiga se češće kupuje kao poklon, dok je primetan pad kupovine knjiga zbog posla ili obrazovanja. Najpopularnija vrsta knjiga je beletristika, sa generalnom tendencijom rasta. Kupovina stručnih knjiga, publicistike, rečnika, enciklopedija i atlasa beleži pad.
Knjige na engleskom jeziku su ubedljivo popularnije od knjiga na stranom jeziku, a među njima je najpopularnija stručna literatura, a strani autori su popularniji. Istraživanje pokazuje i da je oko 60 odsto ispitanika pročitalo knjigu u poslednjih godinu dana, a u Beogradu i među ženskim ispitanicama zabeležen je veći procenat onih koji su pročitali knjigu.
Interesovanje za knjige se najčešće razvija tokom osnovnog i srednjeg obrazovanja, dok su završetak srednje škole, pronalaženje zaposlenja i ulazak u srednje doba događaji koji najčešće utiču na prestanak čitanja knjiga. Dve trećine čitalaca je učlanjeno u biblioteku, što je nivo iz 2006.
Prema rezultatima istraživanja, knjiga se najčešće pozajmljuje od prijatelja. Takođe, povećan je broj čitalaca knjiga koji koriste internet, ali je među onima koji ne čitaju povećan broj onih koji ni ne žele da ga koriste za to. Posedovanje računara i posedovanje e-mail adrese beleži rast u svim podgrupama ispitanika, a naročito među onima sa nižim obrazovanjem.
Oni koji ne čitaju knjige, češće gledaju TV, druže se sa prijateljima iz komšiluka i kuvaju, dok oni koji čitaju knjige češće “surfuju” internetom i igraju igrice na računaru. Muškarci koji ne čitaju češće gledaju TV, dok žene takođe i češće kuvaju. Ispitanici od 14 do 18 godina koji ne čitaju, češće gledaju TV i provode vreme s porodicom.
Nema većih razlika u provođenju slobodnog vremena među ispitanicima od 19 do 24 godina starosti. Dok se ispitanici od 25 do 34 godine starosti, koji ne čitaju knjige, češće druže sa prijateljima iz komšiluka i igraju društvene igre, oni od 35 do 45 godina starosti koji ne čitaju knjige češće čitaju časopise i magazine.
Istraživanje iz 2006. godinbe, koje je finansijski pomogla fondacija Next Page, poslužilo je za poređenje podataka i utvrđivanje trendova.
Izvor: www.SEEcult.org
