Para na paru ide - naučno dokazano
-Gospodine Piketi, Vaša knjiga je hit. Koliko primeraka je do sada prodato? 
 
Tomas Piketi: Na engleskom i francuskom zajedno 800.000. Na engleskom jeziku je prodato 600.000 knjiga. 
 
-Da li mislite da ste uspeli nešto da pokrenete? 
 
Piketi: Moja namera je bila da ubedim čitaoca da su pitanja prihoda i bogatstva previše važna da bi se prepustila samo statističarima i ekonomistima. Moj cilj je bio da čitaocima pružim istorijske temelje, tako da oni mogu da naprave sopstvene procene. Ali, u najširem smislu, ovde se radi o društvenoj nauci, a to nije egzaktna nauka, pa ne očekujem da se svi čitaoci sa mnom slažu.
 
-Kako bi trebalo poboljšati ekonomski sistem, pa da radnici ponovo mogu više da zarađuju? 
 
Piketi: Postoje različita rešenja. Na dugi rok su to ulaganja u obrazovanje. Univerziteti su veoma moćan instrument za smanjenje nejednakosti. Jedan od glavnih evropskih problema je da ulažemo više novca u smanjenje našeg nacionalnog duga nego u univerzitetsko obrazovanje. To ne sluti na dobro za budućnost. Moramo više da ulažemo u univerzitete. 
 
-Koje još rešenja nude mogućnost povećanja vrednosti rada? 
 
Piketi: Progresivno oporezivanje visokih plata i prihoda od kapitala je takođe važno. Stoga nam je potreban poreski sistem koji manje oporezuje one koji žive od svojih plata i startuju u život bez kapitala i bogatstva. 
 
-To nas dovodi do Vaše centralne izjave – da mnogi radnici danas od plate mogu samo još da preživljavaju. Zašto je to tako? 
 
Piketi: Sve do početka generacije Bejbi bumera (posle Drugog svetskog rata, prim. red) bilo je moguće uštedeti novac – od plate. Zbog visoke stope privrednog rasta, moglo je da se počne od nule, i da se radom postigne izvesno blagostanje i izgrade rezerve. Međutim, za sadašnje generacije važi: Ako želite da uštedite bogatstvo u velikom gradu, onda vam treba odlična plata. Ali ako je stopa rasta samo 1,5 odsto, to znači da su prihodi od kapitala četiri do pet odsto ili više, a na rizične investicije kao što su akcije, oko sedam odsto. Na taj način, početne nejednakosti se pojačavaju. 
 
-Kakve su posledice? 
 
Piketi: To dovodi do smanjenja socijalne pokretljivosti u društvu. Pri tom treba znati da je postojanje šanse da se neko popne u sloj najbogatijih dobro za efikasnost privrede i preduzetništva. Voren Bafet je jednom rekao: Ne želimo valjda da se na Olimpijskim igrama 2020. takmiče samo deca takmičara iz 2000. godine! 
 
DW: Vi ste sakupili podatke za glavne industrijske i zemlje u razvoju. Većina statistika su prihodi od poreza. Vi tražite internacionalne poreze. Ali kako bi to moglo da funkcioniše? Zemlje EU se takmiče za investitore i kapital, sa najnižim mogućim porezima. 
 
Piketi: U pravu ste, ako svaka zemlja zadrži svoj poreski sistem, biće teško. Rezultat je da multinacionalne korporacije već sada plaćaju relativno mali porez, u odnosu na mala ili srednja preduzeća. Nemačka, Francuska i Italija se takmiče da privuku investitore. To velikim korporacijama omogućava da se igraju različitim poreskim sistemima i da na kraju uspevaju da plate relativno niske poreze. To nije samo loše za jednakost tretmana preduzeća, već i za ekonomski rast i efikasnost privrede. 
 
-Dakle, šta predlažete? 
 
Piketi: Rešenje je vrlo jednostavno: potrebna nam je zajednička fiskalna politika. Ne može se istovremeno evrom, zajedničkom valutom, održavati 18 različitih poreskih sistema koji se takmiče jedni sa drugima, imati 18 različitih nivoa nacionalnog duga i 18 različitih kamatnih stopa na državne obveznice. Stoga nam je potrebna mnogo čvršća fiskalna i politička unija u Evropi, počevši sa malom grupom zemalja, a zatim sa više. 
 
-Odakle Vam optimizam da će to uspeti? 
 
Piketi: Tokom prikupljanja podataka u bankama, uspeli smo da dobijemo informacije o depoima kapitala. Potrebno je vreme i potrebna je volja za sankcije. Mi ne možemo ljubazno da tražimo da poreske oaze konačno prestanu da budu poreske oaze. Mi u Evropi smo bili krajnje naivni. Švajcarska sada automatski šalje bankovne informacije o svojim klijentima, i to je samo zato što su Sjedinjene Države uvele sankcije švajcarskim bankama. 
 
-Kakve posledice za srednju klasu ima akumulacije kapitala u rukama najbogatijih? 
 
Piketi: Za privredni rast i za funkcionisanje demokratije nam je potrebna jaka srednja klasa. Evropa je egalitaranije struktuirana nego pre sto godina, i još egalitarnija od SAD. Ali u Sjedinjenim Državama je koncentracija prihoda i bogatstva toliko jaka, da mnogi veruju da bi to moglo da utiče na demokratiju. Pojedine grupe bi mogle da dominiraju politikom. U SAD postoji neograničeni privatni novac u politici, to je stvarno problem. 
 
- Kako ocenjujete ekonomsku situaciju u Evropi i SAD? 
 
Piketi: U Parizu i evrozoni privreda stagnira, stopa rasta je oko nule, kao i inflacija. Nezaposlenost raste. Ono što me posebno rastužuje: Naš početni javni dug nije bio dramatičniji nego u SAD, Velikoj Britaniji ili Japanu. Ali ovde smo dopustili da velika dužnička kriza dovede do krize poverenja. To je naš glavni problem. 
 
-Kako se ovi problemi manifestuju za ljude? 
 
Piketi: U nekim evropskim zemljama četvrtina mlade generacije je nezaposlena. A čak i ako ljudi imaju prihode, izuzetno je teško stvoriti kapital. Velika opasnost u Evropi je da sve više ljudi stiče utisak da su gubitnici globalizacije ili da su vlasnici kapitala neproporcionalno veliki dobitnici. Mislim da je to opasno, jer podstiče ekstremističke pokrete. 
 
- Sledbenici liberalnog ekonomskog poretka tvrde da se trenutno štampa dovoljno novca, da se on pravedno raspodeljuje, te da se visoki profiti od kapitala ne oduzimaju od radnika. 
 
Piketi: Pitanje je: da li je za efikasnost ekonomskog sistema dobro kada menadžer dobije deset miliona dolara? Ja sam pažljivo pogledao podatke i našao da nema dokaza da je tako nešto korisno. U krajnjoj liniji, to je trošak na račun ostatka privrede, na teret niskih i srednje visokih plata.
 
Izvor: b92/DEUTSCHE WELLE