Kupovina na rasprodajama - low cost kao novi lifestyle

“Nisam toliko bogat da bih nosio jeftine stvari” u svetu odavno više ne važi. Kako se promenio čitav sistem proizvodnje, ponude i potražnje, zagledanje u etikete u potrazi za “Made in Italy” postaje uzaludno. 

Većina stvari danas se pravi u Maleziji, Bugarskoj, Kini i ne treba misliti da su zbog toga lošeg kvaliteta. Mnogi svetski brendovi preselili su svoje fabrike tamo gde je jeftinija radna snaga, dok materijal i sve ono što je potrebno za proizvodnju tašni, odeće i obuće šalju iz Italije, Francuske ili SAD. Naravno, pristalice mišljenja koje je u svojoj knjizi ''No logo'' iznela Naomi Klajn imale bi mnogo toga da kažu na ovu temu i koliko god da su u pravu, to nije predmet ove priče. 

Nove generacije Evropljana danas se oblače po pravilu ''low cost'' utrkujući se da nađu što bolju ponudu po što nižoj ceni. Low cost postao je novi lifestyle i to ne samo što se odeće tiče. I kada se radi o avio prevozu, hrani, hotelima i mnogim drugim stvarima, uvek se cilja da se što manje plati, a što više dobije. Cena više nije indikator kvaliteta, ali potrebno je naglasiti da je nova filozofija života nametnuta i relativno niskim platama i poslovima koji su daleko od sigurnog i stalnog zaposlenja. Ta neizvesnost sa jedne, a želja za životom koji se živi punim plućima sa druge strane, stvorila je čitavu generaciju onih koji slave LOW COST kao svoj moto i način života. Naročito u oblačenju. 

Filmske zvezde koje često posećuju second hand radnje ili tezge u Sohou u potrazi za unikatnim vintage komadima odeće, reke manekenki koje šetaju po milanskim merkatima ne bi li našle nešto zanimljivo po neverovatno niskoj ceni i milioni onih koji na ebay-u traže neki zanimljivi komad odeće, neku torbu, kaiš ili kapu koje je neko već nosio, koje je odlučio da proda jer mu je malo ili nije po njegovom ukusu, a sve to za mnogo manje novca nego da je nešto skroz novo, predstavnici su nove generacije koja želi mnogo toga za malo para. 

Kako biti IN sa skoro praznim novčanikom ili kako se obući za male pare?
Dva puta godišnje evropski gradovi postaju Meka šopinga po niskoj ceni. Dugi redovi stranih turista, najčešće Japanaca i svih onih sa dubljim džepom ispred Gučija, Prade i Luja Vitona redovna su slika u januaru i julu u italijanskim gradovima, kada prvi kupoholičari u najranijim jutarnjim satima zauzimaju mesto u redu ne bi li sebi zagarantovali kupovinu toliko željenog komada odeće. 

Oni sa plićim džepom odlaze u jeftinije radnje i mada svesni da cena još uvek nije onoliko niska koliko će biti pred kraj rasprodaje, isto tako znaju i da ono što će naći na početku makar samo za 30% manje, neće naći pred kraj rasprodaje kada se stvari prodaju i za 80% jeftinije. Ono što nudi jedna prodavnica iste modne kuće, sasvim sigurno neće nuditi i druga, pa makar se nalazila samo 500 metara dalje. Naime, vrlo često asortiman robe zavisi od šefa te radnje i njegovog izbora (i ne samo njegovog, naravno). Ukoliko ne nađete određenu veličinu ili željeni komad odeće u određenoj prodavnici, prodavac će za vas pozvati sve radnje iste marke u tom gradu ne bi li pronašao ono što tražite i suknja, majica ili pantalone će vas čekati u toj drugoj radnji. Ne tako retko, na rasprodajama možete naći i robu iz prethodnih kolekcija koju nisu uspeli da prodaju i koja nije potpuno out tj. sasvim je prihvatljiva za one koji ne moraju pošto-poto da izgledaju kao da su upravo sišli sa modne piste. Oni koji se oblače po diktatu časopisa poput Mari Kler, In stajl ili El svakako će te stvari prepoznati kao nešto što je demode i makar koštale i 4 eura neće se na njima zadržavati. 

Na kraju rasprodaja naći ćete i stvari koje zaista koštaju po 3 evra (u Italiji je to slučaj sa H&M – om, Zarom, Bershkom, Oniksom i mnogim drugim radnjama), no uglavnom ili neće biti vaše veličine, ili vam boja neće odgovarati ili možda čak imaju i neku fleku ili rupicu, zato pažljivo…možda košta 3 evra, ali ako ćete ga baciti i pre nego što ste ga i jednom obukli, jednostavno nije vredno ni ta 3 evra! 

Kada se završe rasprodaje, počinje promotivna prodaja prolećne ili zimske kolekcije (u zavisnosti od godišnjeg doba) za koju je još uvek rano, te se kupci mame nižim cenama. Ukoliko izdržite da ništa ne kupite od jedne rasprodaje do druge tj. od jedne promocije do druge, možete ovako zaista uštedeti. Ukoliko nemate tako jak karakter, uvek možete da šopingujete u prodavnicama koje imaju stalno snižene cene.

Izvor: www.b92.net