Na drugom mestu je širina asortimana, a sve veći broj potrošača u Srbiji pravi detaljne spiskove.
Sve manje se prave zalihe u kući, a zanimljivo je da sve manje potrošača uživa u kupovini - traži se jednostavna organizacija objekata radi lakšeg snalaženja, i važno je da se ne čeka u redovima.
Na tržištu će, kako ističu u istraživačkoj agenciji GfK, pobediti onaj ko uspe da potrošaču, i pored pada standarda, omogući da se oseća da je dobio pri kupovini veću vrednost od plaćene.
Prema tom istraživanju, 77 odsto procenata potrošača na našim prostorima koristi internet kada planira određenu kupovinu, to jest preko interneta se raspituju o proizvodima, 58 odsto koristi i društvene mreže.
Isti procenat kupaca (58 odsto) voli da podeli svoja iskustva sa drugima, a najviše se veruje prijateljima i rođacima.
Oko 25 odsto potrošača posećuje nezavisne sajtove za kupovinu, 23 odsto koristi pametne telefone, a 33 odsto kupuje preko interneta robu generalno, dok se za jedan odsto manje kupuje roba široke potrošnje (hrana i piće).
Kupci u Srbiji i Bosni i Hercegovini informišu se o promocijama i popustima preko televizije (60 odsto), dok se u Hrvatskoj informišu preko letaka.
U Srbiji su flajeri na drugom mestu kao kanal komunikacije, a na trećem mestu je informisanje preko prijatelja, pokazali su rezultati istraživanja, predstavljeni na četvrtoj regionalnoj konferenciji o robi široke potrošnje i maloprodaji u organizaciji "Infoarene".
Izvor: www.mondo.rs
