Kako su se promenile navike potrošača u Srbiji?

Potrošači u Srbiji uveliko su promenili navike i sve više se okreću nabavkama u malim trgovinama. Velike kupovine su prošlost, ukazuju u potrošačkim organizacijama.

Velike kupovine kod nas su otišle u prošlost. Naši kupci sada češće idu u prodavnicu, ali daleko manje kupuju, navode trgovci. Okreću se nabavkama u manjim prodavnicama. Naš potrošač sada uglavnom prati akcije i sniženja koje nude veliki trgovinski lanci i češće odlazi u planske nabavke.

Ljudi se ponašaju racionalnije, kupuju manje, samo ono što im je potrebno i kada im je potrebno, naglašavaju u maloprodajnim lancima. Građani neophodne dnevne namirnice mahom nabavljaju u manjim prodavnicama. Trgovinski lanci su to i te kako osetili kroz pad prometa i preorijentisali se na "manje trgovinske formate", bliže potrošaču, a cene su ostale približne, prilagođene tanjem džepu potrošača.

– Kupci sada pažljivije kupuju, obavljaju manje i češće kupovine, praktično pazare u skladu sa svojim dnevnim potrebama i u skladu sa tim i mi koncipiramo akcije i ponude – kaže Marijana Kristić, direktorka sektora za brigu o korisnicima "Merkator S".

Stručnjaci ističu da se sada, sem hrane, u manjim trgovinama sve više kupuju piće, kućna hemija, sredstva za ličnu higijenu… To su primetne promene, i trend koji je verovatno dugoročan i tu Srbija nije nikakav izuzetak.

– Neophodne dnevne potrepštine već odavno nabavljam na nekoliko mesta, sir, jaja i kore kupujem u specijalizovanim prodavnicama, jeftinije su za bar za petinu, kobasice i meso kada je akcija, isto kao i morsku ribu – kaže Beograđanka Marija V. – Na pijacu odlazim kasno po podne kada padnu cene jabukama, salati, rotkvicama, luku. Uštede su značajne, važno ja da pazite gde i kada kupujete.

Sve više se smanjuje razlika u ceni namirnica i ostalih artikala između malih i velikih trgovina, što je "logična reakcija na besparicu", objašnjavaju u trgovinskim kućama. Iako sada "na ceni" dobijaju manji marketi, veliki tržni centri će opstati, ali samo oni koji su dobro pozicionirani i koji ponude potrošačima dodatnu uslugu, kao što su ugostiteljstvo, zabava, dodatni asortiman…

U prošloj godini vidan je pad kupovne moći građana, koji je u udelu trajnih potrošnih dobara, na primer, iznosio 10 odsto. Ipak, firmama koje su odobravale značajne popuste i razne druge benefite kupcima, uspelo je da ostanu na istom nivou ili čak da ostvare neki minimalan rast. Slično je bilo i u prehrambenoj industriji, gde je u protekloj godini recimo mesna industrija zabeležila pad prodaje od, takođe, 10 odsto.

Veruju srpskoj robi

U Srbiji je u padu broj potrošača, koji jednom mesečno idu u velike kupovine, ali je i dalje veliki procenat onih koji kupuju u malim prodavnicama, pokazuju podaci potrošačkih organizacija. Istovremeno, raste procenat građana koji radije kupuju i imaju više poverenja u proizvode domaćih proizvođača nego stranih.

Ne predaju se

Trgovinski sektor, bez obzira na teškoće zbog ograničenog standarda građana, najvitalniji je deo srpske privrede i trećinu registrovanih preduzeća, kako ističu u Privrednoj komori Srbije, čine firme u trgovini. Takođe, trgovina čini oko 11,7 odsto bruto domaćeg proizvoda i zapošljava bezmalo 19 odsto ukupne radne snage u Srbiji.

Izvor: potrosac.info